DISKOTON SARAJEVO

Lociran u Sarajevu Bi H, DISKOTON je nekad predstavljao jednu od velikiha diskografska kuca na bivsim YU prostorima. Zbog slicnog imena cesto se mjesao sa drugom diskografskom kucom sa ovih prostora "DISKOSOM" koji je lociran u Aleksandrovcu, danasnja Srbija.

DISKOTON je objavio veliki broj nosaca zvuka za mnoge umjetnike sirom bivse Yu ukljucujuci nekoliko albuma za Bijelog Dugme, Zabranjeno Pusenje, Divlje Jagode, Vajta itd. Jedno od najpoznatijih i najtiraznijih izdanja je svakako muzika iz filma Dom za vjesanje. Kuca je takode objavila recorde od nekid stranih umjetnika kao sto su Stevie Wonder, The Temptations, Roy Harper itd. namjenjene za domace trziste.

Pocetkom devedesetih godina kuca je prestala sa radom kao resultat ratnih dejstava.

Kuca se asocira sa jednim od najvecih kikseva u istoriji bivse jugoslovenske dikografije kad je odbila da objavi novi singl od Bijelog Dugmeta (Top i Ove noci cu naci blues). Tadašnji muzički urednik Slobodan Vujovic ih je odbio uz objašnjenje da su pretrpani i da ce morati da sačekaju bar pola godine do objavljivanja singla. Nestrpljivi, Bijelo Dugme je istog dana potpisalo petogodišnji ugovor sa zagrebackim Jugotonom.

Maxi singl - mini LP – razne vrste ploča

LP ploče su bile velike, i sa malom rupom, i kad ih stavite na gramofon, trebalo je da ih puštate na 33 obrtaja (u minuti, ili u nečem drugom, ne znam, uglavnom, 33!)...
Singl ploče su bile male, sa velikom rupom, i obrtale su se na 45 obrtaja...
Ali postojao je i MAXI SINGL, recimo SMAK je snimio NEVIDLJIVE TERAZIJE/HITOPADEZU, kao veliku ploču, sa malom rupom na sredini, ali sa samo dve pesme, i na 45 obrtaja...
FILM je u Kulušiću snimio MINI LP, velika ploča, mala rupa na sredini, 45 obrtaja... BEBI DOL svog RUDIJA/BEBI LOVE/RUDI DANCE MIX (ukupno tri kompozicije), takođe na 45, pa bi i to mogao biti mini album...ili možda ipak maxi singl?
I prvi album IDOLA, takođe nosi oznaku ,,MINI LP,, 45',, i očigledno je da ustvari brzina obrtaja određuje šta je ,,PRAVI,, a šta je MINI album, mada ga ja nekako uvek svrstavam u prave albume, kao i taj grupe FILM, jer na oba ima ipak po šest kompozicija, i to kakvih šest kompozicija! Nije to ni tako malo... Pa, recimo, SMAK na svom prvom (pravom, velikom, a ne na mini) ALBUMU, ima samo pet kompozicija (doduše jedna zauzima celu B stranu albuma), IPE I LAZA na svom LPiju šest, itd... Izgleda ustvari da samo brzina obrtanja ploče, 33 ili 45, određuje šta je pravi album, a šta je mini album; ali, grupa U ŠKRIPCU, album sa svojih šest kompozicija, pa još na 33 obrtaja (što je neka oznaka PRAVOG VELIKOG ALBUMA), ipak je proglasila – MINI ALBUMOM...Izuzetak koji potvrđuje pravilo, ili su smatrali da je šest pesama ipak premalo da bi to bio pravi album ili možda nisu bili zadovoljni sa svih šest, nemam pojma?
Ako neko uopšte bude čitao i razumeo ovu leksiju o pločama - nosačima zvuka iz davne prošlosti, da napomenem da su u YU, prvobitni singlovi mogli imati i 4, 6 pesama, a ne samo dve, kao kasnije, ali ono što ih svrstava u singlove je njihova veličina, bile su to MALE ploče, pa makar imale i malu rupu na sredini... Postojale su i još manje ploče, otisnute na nekom tankom materijalu, kao na foliji (ponekad su one bile poklon uz neki časopis), da bi ih pustili na gramofonu, morali ste da ih stavite preko neke deblje (i normalnije) ploče. Za razliku od svih drugih ploča, koje su bile narezane sa OBE strane, ove MALECKE i TANKE, bile su narezane samo sa jedne strane (kao današnji CD)...
Nekada davno postojale su i ploče na 78 obrtaja, čak sam i slušao neke takve na mom prvom gramofonu, onom koji je bio ugrađen odozgo na radiju, a mislim da su postojale i ploče na 16 obrtaja(ako se dobro sećam oznake na gramofonu?), ali čak ni ja takve nikad nisam video...
by Goran Tomić @ 2005-10-10

>>> dopiši...

Pored pomenutih malih ploca precnika 7 incha (7 X 2,54 cm daje otprilike 17,78 cm) i velikih od 12 cola (12 X 2,54 cm = 30,48 cm) postojale su i "srednje" od 10" (incha, cola), dakle 25,4 cm u precniku. One su u pravilu svirane na 33,33 obrtaja i bile u upotrebi kao "albumi" pedesetih i sezdesetih godina. Mnoge nase legendarne ploce izasle su bas u tom formatu npr. "Muzika za igru" i "Mustafa" Djordja Marjanovica (i Plavog orkestra), "Halisko" Predraga Gojkovica kasnije poznatijeg kao Cune, zatim kolekcije pjesama Gaby Novak (pravim imenom Gabriela, svima poznatija kao Gabi) Nade Knezevic, Marka Novosela, Majde Sepe, Dusana Jaksica i drugih. U ranim danima nasih zabavnih festivala izabrane pjesme koje su u finalu imale najvise uspjeha bile su objavljivane u ovom formatu npr. Opatija 58 i 59 kao kasnije i Pesma leta 67 do 70. Automatski gramofoni kao npr. RIZova Toska 20 ili Technics SLD3 imali su sve negdje do pocetka osamdesetih sva tri formata na izbor 7", 10" i 12". Kasniji automatski modeli, ukljucujuci potpuno automatizovane tangencijalne gramofone, imali su samo 7" i 12".
7" (male) ploce su mogle biti single play (SP) - singl ili singlica, ili EP (extended play). Prve su imale samo po jednu pjesmu na svakoj strani (strana A i strana B) a EP mahom po dvije (A1, A2, B1 i B2). Granicni slucaj od tri pjesme ukupno moze biti kad su na jednoj strani dvije veoma kratke pjesme a na drugoj jedna normalna od 3 do 4 minute i to bi onda bio ipak singl a druga varijanta je kad su na jednoj strani dvije pjesme normalne duzine a na drugoj jedna veoma duga pjesma i onda je to EP. Ovo sve vazi ukoliko su te male ploce pravljenje za brzinu od 45 obrtaja u minuti. Ako je mala ploca na 33,33 obrtaja onda je to u svakom slucaju EP, koje je svojedobno Jugoton klasificirao kao "album". Tu spadaju "Makedonija / Reci, ciganko, sto mi u dlanu pise" grupe Time i "Plima / Povratak Jacka Trbosjeka i ostalog zla // Ugasila je plamen" VIS Indexi.
Slijedeca kategorija su dupli singlovi - dvije male ploce u omotu na preklapanje cije su pjesme najcesce obiljezene sa A, B, C i D kakvi su "Satelit / Covece, ti si mlad / Sumadijski bluz / Slikar sa Pikadilija" grupe Smak koji je imao efektan dizajn: otvaranjem omota podigne se "satelit" od papira, zatim "Igra / Telefon / Tuzna zena / Cirkus" grupe Zebra i "Ona je... / Rastanak / Sve ce biti mnogo bolje / Jednoj zeni (Mojoj majci)" Zlatka Manojlovica. Mislim da ih nije bio vise nijedan, to su svi dupli singlovi izdani kod nas. (Doduse bio je jos jedan Bisere Veletanlic sa nekim pjesmicama na stihove Bore Cosica.)
Velike ploce od 12" su u svom normalnom obliku bile na 33,33 obrtaja i na njima je bilo oko 40 minuta muzike. Komplikacija nastaje kad se one naprave sa znacajno manje muzickog sadrzaja a na 45 obrtaja u minuti. Ako je na svakoj strani samo po jedna pjesma onda je to maksi ili dvanaestoincni (12") singl kakvi su bili pravljeni najvise za potrebe radio i disk-dzokeja jer je njihov reproduktivni kvalitet bio bolji od obicnog malog singla zbog veceg prostora izmedju brazdi. Nas jedini pravi maxi singl je "Nevidljive terazije / Hitopadeza", tehnicki najbolje izradjena ploca svih vremena na nasem trzistu a tu su jos i "Mars... / ...na Drinu" R. M. Tocka i jos jedan 12" vinil na 45 obrtaja Bebi Dol na engleskom jeziku. Od mini albuma koji su se cesto pojavljivali pocetkom osamdesetih treba pomenuti jos onaj Rajka Kojica "Ne budi me bez razloga".
Brzina od 78 obrtaja u minuti je nekad bila standardna za ploce od schellacka, prethodnice vinilnih tzv. mikroploca, s kojima smo mi imali cast u nase vrijeme (a neki kao ja ih jos uvijek uzivaju). Brzina od 16 obrtaja je gotovo nepoznata, najcesce su tako pravljene LP ploce sa govornim sadrzajem kao sto su npr. tecajevi stranog jezika, kako bi sto vise stalo na jednu plocu a los kvalitet tona zbog male brzine i gusto rezanih rilni nije smetao za takvu primjenu.
by Dzekson @ 2006-11-17

ispravka: Djordje Marjanovic i Plavi ANSAMBL.
by Dzekson @ 2006-11-17

Sa malim plocama (7 inch) moguce su sve cetiri kombinacije: velika ili mala rupa, 45 ili 33,33 obrtaja ali kod velike ploce (12") moze biti samo mala rupa.
Maksi singlova 12" 45 o/m bilo je malo vise nego sto sam pomenuo, pali su mi na pamet jos Sladjana + Dado "Princeza / Starlight", i Tereza Kesovija "Na kusinu / Promenade".
by Dzekson @ 2006-12-11

imam preko 200 LP, cuvam ih ko oci u glavi, jebes CD
by Delic @ 2007-05-18

na 33, 45 ili 78 obrtaja.
ove treće sve teze, gramofon je u njihovo vreme bio lux roba, nije ih bilo previse - osim toga lako su se lomile, maltene kao keramika.
ovih singlica na 45 imaš dosta, danas možda i najviše u ponudi, masovno su proizvodjenje 60-tih i 70-tih da bi 80-tih potpuno nestale. naravno, i tu vazi pravilo šta trazis: prvi singl azre ili partibrejkersa sigurno ima veću cenu od prvog singla jutro/bijelo dugme ili nade topcagic. sa lp vinilima je ista stvar, recimo: prvi vinil elektro pop dueta „beograd” iz 1982, ako je odlično ocuvan, nemoguće je kupiti ispod 200 eur, dok tirazni albumi corbe, dugmeta i slično - ne kostaju vise od 5 eur, često i manje. sa stranim albumima je isto, s tim sto, pored regularnih lp izdanja, imaš i limited edition verzije sa vinilom u boji ili vise boja, odnosno sa slikom albuma preko rilni na samom vinilu. poseti ovaj sajt www.cdshop-roxy.com i to ti može biti delimicna orijentacija vrednosti pojedinih ploca.
u poslednje vreme kod nas se razvila nova vrsta kolekcionarstva vinila, buvljackog tipa: sakupljaju se, pretezno singlovi, sa blesavim omotima: u pitanju su narodnjacke pevacice kosmatih nogu, pevaci sa licima iz medicinske enciklopedije - odeljak nervna obolenja itd, likovi koji su često snimili samo tu jednu malu plocu. na takvim singlicama često stoje i razne posvete koje danas zvuce duhovito, pa cena ovakvih vinilcica varira u zavisnosti od navedenih okolnosti. ovde imaš neke od tih albuma http://nevaljaleploce.blogspot.com/2007_02_01_archive.html

IZUMITELJ GRAMOFONA

Nemiran čovečiji duh i um tražio je način da udovolji svome sluhu i duši, dužnim respektom prema prirodi koja ga je neštedimice obdarila čulom sluha.

Primereno i vremenu, u stalnom pokretu napred, današnji audiofil i ne stiže da zastane i osvrne se na dogadjaje i vreme. Ne sputavajući želju da uvek i iznova idemo napred, treba znati gde smo i gde smo bili.

Od svih uredjaja koji zaslužuju najizgledniji prostor u kući, sa najviše respekta se treba odnositi prema gramofonu. Razloga ima više, ali neka osnovni bude njegovo trajanje u vremenu. Sasvim je neizvesno da ćete u svom okruženju, naći još neku napravu, čiji pronalazak seže tako daleko u prošlost. Godina 2006. slična je prethodnim, ali zasigurno jeste, takoreći, jubilarna 129. godina od pronalaska gramofona.

Na adresu Francuske akademije nauka, 18. aprila 1877. godine stiglo je pismo izvesnog Čarlsa Grosa, sa temom za razmatranje: "Postupak za beleženje fenomena što ih prima sluh". Čoveku kome se javila ovako lucidna pomisao, treba posvetiti pažnju i vreme.

Rodjen je 1842 god. u Fabrezanu, u Pirinejima, od oca filozofa i pravnika. Već u dečačkim danima pokazuje interesovanje za razne discipline. Radi kao učitelj, studira medicinu, od 1863. bavio se književnošću i tehničkim pronalascima, a usput se trošio u radostima pariskog života.

Naglo budjenje interesovanja za telefonijom, obuzima nestašnog mladića kao civilizacijski izazov. Godine 1865., planirao je izgradnju telefonske centrale za Peru. Projekat propada, a on ide u novi. Na svetskoj izložbi 1867. Gros izlaže automatski telegraf, koji je sam projektovao i napravio. Ni to mu ne prolazi odveć zapaženo, te interesovanje usmerava na fotografiju u boji. Objavljuje i prvu knjigu sa tehničkim pristupom u izradi i korišćenju: "Opšte rešenje fotografije u boji". Dalji radovi mu se odnose na komunikaciju sa planetama. Kao pesnik postaje poznat po monolozima, te na kraju izdaje i zbirku pesama. Stihovima je stekao veliki broj štovaoca, i bili su vrlo cenjeni i hvaljeni kao bogati a jednostavni.

Sve ovo ispričah da upoznate i shvatite čoveka koji je zamislio gramofon.

U pomenutom pismu Francuskoj akademiji nauka, do detalja je dato sve potrebno i bitno za izradu aparata za snimanje i reprodukciju zvuka. Zapečaćeno pismo otvoreno je sa velikim zakašnjenjem, i to tek na višestruku Grosovu intervenciju. Razlozi Grosove žurbe bile su glasine o istraživanjima Tomasa Alve Edisona, na aparaturi koja snima i reprodukuje zvuk.

Čarls Gros nije imao kapitala da svoja istraživanja nastavi i realizuje. Nepriznat kao naučnik, i nedovoljno cenjen kao pesnik, umro je u bedi 1888. u Parizu.

Trebalo je da prodje 100 godina, pa da ga svet prizna kao idejnog tvorca naprave koja je u stanju da snimi, trajno sačuva, te reprodukuje ton. Naprava se zvala "paleofon", što znači glas prošlosti, a mi je nazivamo gramofon. Analognu gramofonsku ploču možemo smatrati osnovnim izvorom zvuka svakog Hi–Fi sistema.

Tomas Alva Edison, konstruisao je i patentirao prvi audio-uredjaj, 1877. te napravu nazvao "fonograf ". Nosilac tonskog zapisa bio je valjak od staniola. Edison je na njemu snimio pesmicu "Mary had a little lamb", i tako je počela era analogne audio-tehnike. Zvučni talasi kreću se od izvora do membrane mikrofona, koji mehaničke oscilacije pretvara u odgovarajući električni signal. Talasni oblik je analogan talasnom obliku zvučnog pritiska na mestu izvora. Ovakav električni signal dovodi se igli za rezanje brazde pri proizvodnji vinilskih gramofonskih ploča.

Pri reprodukciji oscilacije igle koja prati talasni oblik urezan u brazdu ploče pretvara se u gramofonskoj zvučnici u analogni električni signal, koji se posle pojačanja reprodukuje. Krajnja karika u lancu reprodukcije, zvučnik, pretvara električni signal u mehaničko kretanje membrane, čime se stvaraju zvučni talasi analogni onima na mestu snimanja.

Iako je prošlo više od sto godina, sam princip audio zapisa i reprodukcije ostao je nepromenjen. Za proteklih 100 godina učinjen je ogroman pomak u usavršavanju elemeneta i sklopova na strani procesa proizvodnje, kao i uredjajima za reprodukciju.

Kao rezultat imamo počasno mesto u našem Hi-Fi lancu za gramofon, a veću zbirku nosača odabrane muzike, zovemo diskotekom, i sasvim je izvesno da ima najlepše mesto u našem životnom prostoru.

Najdublji kontakt sa muzikom imam, kad igla grebe vinil.


ANALOGNA PLOČA

Lična karta miljenice zvane "Long Play" ploča:

Prečnik 300 mm, debljina 1,5-2,3 mm, trajanje snimka 50-60 min., broj obrtaja u minuti 33 ili 45, širina brazde oko 100nm, frekventni opseg 30-20.000Hz, dinamički opseg 60dB, razdvajanje kanala 23-35 dB, ukupna harmonska izobličenja 0,03%, broj kanala 2, materijal vinil, vek trajanja preko 100 reprodukcija, vek trajanja igle 400-800 sati. Ovo su podaci u vremenu nastanka ,,dugo svirajuće ploče“, i danas ih ne treba uzimati za ozbiljno.

Pored standardne LP ploče, postoje i kvalitetnija izdanja za probirljive sladokusce, direktno rezane ploče koje imaju značajno viši kvalitet, veću cenu i relativno mali broj muzičkih numera.

Najkvalitetnije su one koje nose naziv "digital": vinil je poboljšan i bolje obradjen, a koriste se i posebne tehnike usporenog urezivanja, čime se ostvaruje preciznija brazda, a ako se ona valjano očita dogodiće vam se najbolje što analogni zapis može priuštiti.

Za LP ploču uopšte, sve ovo važi ako je korektno napravljena i pažljivo čuvana prilikom rukovanja, jer svako oštećenje ploče ili igle utiče na podizanje nivoa šumova, a time se smanjuje odnos signal-šum i dinamika. Sklopovi predpojačavača koji se koriste prilikom snimanja i reprodukcije gramofonskih ploča, imaju frekventnu karakteristiku oblikovanu prema zahtevima standarda Američkog udruženja za proizvodnju ploča, skraćeno RIAA.

Prilikom snimanja i pripreme snimka za gramofonsku ploču, amplitude signala niskih frekvencija se ograničavaju, obzirom na to da imaju veliki energetski nivo. Visoke frekvencije se pri tome namerno izdižu, jer je njihov energetski nivo pri urezivanju brazde ploče nizak.

U procesu reprodukovanja ovakve gramofonske ploče, potrebno je ispraviti frekventnu karakteristiku propuštanjem signala sa zvučnice kroz korekcioni pojačavač, čija je karakteristika inverzna karakteristici pri snimanju. Korekcione frekvencijske karakteristike u tehnici snimanja i reprodukcije zvuka sastavljene su od horizontalnih delova i delova sa nagibom od 6dB po oktavi. Ti su delovi definisani vremenskim konstantama, odnosno frekvencijama: 50, 500 i 2120 Hz. Osamdesetih godina došlo je do zahteva da se predpojačavačem za magnetnu zvučnicu otklone infra zvučne frekvencije ispod 20 Hz.

Brazda prosečne LP ploče, duža je od pola kilometara i izuzetno je komplikovanog oblika, koji igla mora precizno da prati. Pri svakoj reprodukciji odvija se isti proces. Precizno obradjeni vrh čvrstog dijamanta igle prolazi kroz brazdu gramofonske ploče, i na taj način dolazi do uzajamnog mehaničkog delovanja. Sasvim je izvesno da se i ploča i igla troše u medjusobnom trenju. Svako trenje daje toplotu, a vinil gramofonske ploče je vrlo osetljiv na povišene temperature. Izmereno je da igla u brazdi razvija temperaturu od 430C. Za osetljivu brazdu opasne su i deformacije, do kojih lako dolazi ako gramofonska ručica nije pravilno podešena. Bok brazde trpi veliki pritisak od naleganja igle, i to je glavni uzrok mehaničkih deformacija. Ukoliko je deformacija u granicama elastičnosti vinila, bok brazde vraća se u prvobitni položaj. Medjutim ako usled prevelike vertikalne sile ili loše podešene ručice, deformacija predje granice elastičnosti brazde, ploče se trajno deformišu.

Treba imati u vidu da se igla menja nakon 500 sati rada, dijamantska nakon 1000. Kad nastanu čujna izobličenja, prekasno je i za iglu i za ploču. Na trajnost ploče utiče i tip igle, jer se one razlikuju po površini kojom naležu na bok brazde. Kvalitetna obrada i dimenzije igle u velikoj meri utiču na trošenje ploče. Zato je kvalitetna i naravno skupa zvučnica pravo rešenje.

Za svakog Hi-Fistu diskofila, najveća neprijatnost je prašina i efikasna zaštita od nje. Igla na svom putu nailazi na trunčice prašine, a ove se skupljaju na vrhu. Ako zaprašenu ploču nekoliko puta reprodukujemo, nakupljena nečistoća u brazdama prouzrokuje šum i pucketanje, gube se visoki tonovi i nastaju izobličenja. Zato je čišćenje ploče od prašine pre svakog slušanja osnovni uslov kvalitetne reprodukcije.

Sledeća, ne manja neprijatnost je statički elektricitet prisutan na ploči, koji privlači prašinu iz okolnog prostora, a u zvučnicima prouzrokuje pucketanje pri reprodukciji. Prema tome, sem čišćenja prašine treba istovremeno rešiti i odvodjenje elektriciteta sa ploče. Kao najbolje rešenje pokazala se četka sa elastičnim karbonskim vlaknima, kojih čak može biti 1,000.000, prečnika 8 mikrona. Njih nekoliko stotina u brazdi omogućavaju potpuno uklanjanje i najsitnijih čestica iz brazde, dok metalno kućište sa drškom odvodi statički naboj sa ploče. I gramofonska ručica troši iglu i ploče. Zato se opredelite za najbolje, a ta investicija se zasigurno vraća kroz vek vaših ploča i igala.

Kod ručice prvenstveno treba paziti da joj je vertikalna sila tačno podešena, prema preporuci proizvodjača, koga se obavezno treba pridržavati. Postoji još i podešavanje koje sprečava centrifugalnu silu da većom silom pritiska unutrašnji bok brazde, tj. levi kanal ploče. Neprecizno podešavanje uzrokuje nejednako trošenje levog i desnog kanala, deformaciju igle i ploče.

Nostalgija? Da, ali prva ljubav je moguća sa vinilske ploče. Samo treba preslušati prvu.

Sledeći naslov je: IZVORI ZVUKA – Radio

* Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu